Law

Устав Републике Србије

Serbia · constitution · status not stated by the publisher

Machine translation for reading (Serbian → English). Only the authentic text is law.

Show the authentic text (Serbian)

Ask the law about thisMore laws of SerbiaFor machines: Markdown

The publisher does not state since when this version applies. Read on 2026-11-15.

The words as sr.wikisource.org keeps them, not the publisher's own copy. Copy read on 2026-11-15. The page it was read from

sha256 cb47d1b58803f35834231dda5e67f7bb5f09ff0cbb129da0d7cfdc29606da38e

Contents: 207 provisions
  1. preamble
  2. Члан 1.
  3. Члан 2.
  4. Члан 3.
  5. Члан 4.
  6. Члан 5.
  7. Члан 6.
  8. Члан 7.
  9. Члан 8.
  10. Члан 9.
  11. Члан 10.
  12. Члан 11.
  13. Члан 12.
  14. Члан 13.
  15. Члан 14.
  16. Члан 15.
  17. Члан 16.
  18. Члан 17.
  19. Члан 18.
  20. Члан 19.
  21. Члан 20.
  22. Члан 21.
  23. Члан 22.
  24. Члан 23.
  25. Члан 24.
  26. Члан 25.
  27. Члан 26.
  28. Члан 27.
  29. Члан 28.
  30. Члан 29.
  31. Члан 30.
  32. Члан 31.
  33. Члан 32.
  34. Члан 33.
  35. Члан 34.
  36. Члан 35.
  37. Члан 36.
  38. Члан 37.
  39. Члан 38.
  40. Члан 39.
  41. Члан 40.
  42. Члан 41.
  43. Члан 42.
  44. Члан 43.
  45. Члан 44.
  46. Члан 45.
  47. Члан 46.
  48. Члан 47.
  49. Члан 48.
  50. Члан 49.
  51. Члан 50.
  52. Члан 51.
  53. Члан 52.
  54. Члан 53.
  55. Члан 54.
  56. Члан 55.
  57. Члан 56.
  58. Члан 57.
  59. Члан 58.
  60. Члан 59.
  61. Члан 60.
  62. Члан 61.
  63. Члан 62.
  64. Члан 63.
  65. Члан 64.
  66. Члан 65.
  67. Члан 66.
  68. Члан 67.
  69. Члан 68.
  70. Члан 69.
  71. Члан 70.
  72. Члан 71.
  73. Члан 72.
  74. Члан 73.
  75. Члан 74.
  76. Члан 75.
  77. Члан 76.
  78. Члан 77.
  79. Члан 78.
  80. Члан 79.
  81. Члан 80.
  82. Члан 81.
  83. Члан 82.
  84. Члан 83.
  85. Члан 84.
  86. Члан 85.
  87. Члан 86.
  88. Члан 87.
  89. Члан 88.
  90. Члан 89.
  91. Члан 90.
  92. Члан 91.
  93. Члан 92.
  94. Члан 93.
  95. Члан 94.
  96. Члан 95.
  97. Члан 96.
  98. Члан 97.
  99. Члан 98.
  100. Члан 99.
  101. Члан 100.
  102. Члан 101.
  103. Члан 102.
  104. Члан 103.
  105. Члан 104.
  106. Члан 105.
  107. Члан 106.
  108. Члан 107.
  109. Члан 108.
  110. Члан 109.
  111. Члан 110.
  112. Члан 111.
  113. Члан 112.
  114. Члан 113.
  115. Члан 114.
  116. Члан 115.
  117. Члан 116.
  118. Члан 117.
  119. Члан 118.
  120. Члан 119.
  121. Члан 120.
  122. Члан 121.
  123. Члан 122.
  124. Члан 123.
  125. Члан 124.
  126. Члан 125.
  127. Члан 126.
  128. Члан 127.
  129. Члан 128.
  130. Члан 129.
  131. Члан 130.
  132. Члан 131.
  133. Члан 132.
  134. Члан 133.
  135. Члан 134.
  136. Члан 135.
  137. Члан 136.
  138. Члан 137.
  139. Члан 138.
  140. Члан 139.
  141. Члан 140.
  142. Члан 141.
  143. Члан 142.
  144. Члан 143.
  145. Члан 144.
  146. Члан 145.
  147. Члан 146.
  148. Члан 147.
  149. Члан 148.
  150. Члан 149.
  151. Члан 150.
  152. Члан 151.
  153. Члан 152.
  154. Члан 153.
  155. Члан 154.
  156. Члан 155.
  157. Члан 156.
  158. Члан 157.
  159. Члан 158.
  160. Члан 159.
  161. Члан 160.
  162. Члан 161.
  163. Члан 162.
  164. Члан 163.
  165. Члан 164.
  166. Члан 165.
  167. Члан 166.
  168. Члан 167.
  169. Члан 168.
  170. Члан 169.
  171. Члан 170.
  172. Члан 171.
  173. Члан 172.
  174. Члан 173.
  175. Члан 174.
  176. Члан 175.
  177. Члан 176.
  178. Члан 177.
  179. Члан 178.
  180. Члан 179.
  181. Члан 180.
  182. Члан 181.
  183. Члан 182.
  184. Члан 183.
  185. Члан 184.
  186. Члан 185.
  187. Члан 186.
  188. Члан 187.
  189. Члан 188.
  190. Члан 189.
  191. Члан 190.
  192. Члан 191.
  193. Члан 192.
  194. Члан 193.
  195. Члан 194.
  196. Члан 195.
  197. Члан 196.
  198. Члан 197.
  199. Члан 198.
  200. Члан 199.
  201. Члан 200.
  202. Члан 201.
  203. Члан 202.
  204. Члан 203.
  205. Члан 204.
  206. Члан 205.
  207. Члан 206.

Proposed changes to this act

No one has proposed a change to this act yet.

How this law is officially changed

Solon does not know this law's official route yet. The proposal is recorded all the same, and the route appears here once its source is added.

207 provisions

Члан 160.

Члан 160. Функција јавног тужиоца је стална. Пре навршења радног века јавном тужиоцу престаје функција: ако сам то затражи, ако трајно изгуби радну способност за вршење функције јавног тужиоца, ако му престане држављанство Републике Србије или ако буде разрешен. Јавни тужилац разрешава се ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или ако је у дисциплинском поступку утврђено да је учинио тежак дисциплински прекршај који, према оцени Високог савета тужилаштва, озбиљно штети угледу јавног тужилаштва или поверењу јавности у јавно тужилаштво. Одлуку о престанку функције јавног тужиоца доноси Високи савет тужилаштва. Против одлуке Високог савета тужилаштва о престанку функције јавни тужилац има право на жалбу Уставном суду, која искључује право на уставну жалбу. Имунитет и неспојивост

Propose a change

Члан 161.

Члан 161. Врховни јавни тужилац, главни јавни тужилац и јавни тужилац не могу бити позвани на одговорност за мишљење дато или одлуку донету у вези са вршењем функције, изузев ако учине кривично дело кршење закона од стране судије или јавног тужиоца. Врховни јавни тужилац, главни јавни тужилац и јавни тужилац не могу без одобрења Високог савета тужилаштва бити лишени слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вези са вршењем своје функције. Законом се уређује које су функције, послови или приватни интереси неспојиви са функцијом Врховног јавног тужиоца, главног јавног тужиоца и јавног тужиоца. Високи савет тужилаштва Надлежност Високог савета тужилаштва

Propose a change

Члан 162.

Члан 162. Високи савет тужилаштва је самосталан државни орган који обезбеђује и јемчи самосталност јавног тужилаштва, Врховног јавног тужиоца, главних јавних тужилаца и јавних тужилаца. Високи савет тужилаштва предлаже Народној скупштини избор и престанак функције Врховног јавног тужиоца, именује вршиоца функције Врховног јавног тужиоца, бира главне јавне тужиоце и јавне тужиоце и одлучује о престанку њихове функције, одлучује о другим питањима положаја Врховног јавног тужиоца, главних јавних тужилаца и јавних тужилаца и врши друге надлежности одређене Уставом и законом. Састав Високог савета тужилаштва

Propose a change

Члан 163.

Члан 163. Високи савет тужилаштва чини 11 чланова: пет јавних тужилаца које бирају главни јавни тужиоци и јавни тужиоци, четири истакнута правника које бира Народна скупштина, Врховни јавни тужилац и министар надлежан за правосуђе. Министар надлежан за правосуђе не гласа у поступку за утврђивање дисциплинске одговорности јавног тужиоца. Избор чланова Високог савета тужилаштва из реда јавних тужилаца уређује се законом. Приликом избора јавних тужилаца у Високи савет тужилаштва води се рачуна о најширој представљености јавних тужилаца. Народна скупштина бира четири члана Високог савета тужилаштва међу истакнутим правницима са најмање десет година искуства у правној струци, од осам кандидата које предложи надлежни одбор Народне скупштине, после јавног конкурса, гласовима две трећине свих народних посланика, у складу са законом. Ако Народна скупштина не изабере сва четири члана у року одређеном законом, преостале чланове после истека законом одређеног рока, између свих кандидата који испуњавају услове за избор, бира комисија коју чине председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, Врховни јавни тужилац и Заштитник грађана, већином гласова. Главни јавни тужилац не може бити биран у Високи савет тужилаштва. Члан Високог савета тужилаштва којег је изабрала Народна скупштина мора бити достојан те функције. Члан Високог савета тужилаштва којег је изабрала Народна скупштина не може бити члан политичке странке. Остали услови за избор и неспојивост са функцијом члана Високог савета тужилаштва којег бира Народна скупштина уређују се законом. Mандат чланова Високог савета тужилаштва и председник и потпредседник Високог савета тужилаштва

Propose a change

Члан 164.

Члан 164. Члан Високог савета тужилаштва бира се на пет година. Исто лице не може бити поново бирано у Високи савет тужилаштва. Високи савет тужилаштва има председника и потпредседника. Председника Високог савета тужилаштва бира Високи савет тужилаштва међу члановима који су јавни тужиоци, а потпредседника међу члановима које бира Народна скупштина, на пет година. Пре истека времена на које је изабран, члану Високог савета тужилаштва престаје мандат ако сам то затражи или ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци. Члану који је јавни тужилац престаје мандат и с престанком функције јавног тужиоца, а члану који није јавни тужилац – и ако трајно изгуби радну способност за вршење функције члана Високог савета тужилаштва. Одлуку о престанку мандата члана Високог савета тужилаштва доноси Високи савет тужилаштва. Против одлуке дозвољена је жалба Уставном суду, која искључује право на уставну жалбу. Правно средство против одлуке Високог савета тужилаштва

Propose a change

Члан 165.

Члан 165. Против одлуке Високог савета тужилаштва дозвољена је жалба Уставном суду, у случајевима прописаним Уставом и законом. Изјављена жалба Уставном суду искључује право на подношење уставне жалбе. Имунитет чланова Високог савета тужилаштва Члан 165а Чланови Високог савета тужилаштва не могу бити позвани на одговорност за мишљење дато у вези са вршењем функције члана Високог савета тужилаштва и за гласање приликом доношења одлука Високог савета тужилаштва. Чланови Високог савета тужилаштва не могу без одобрења Високог савета тужилаштва бити лишени слободе у поступку покренутом због кривичног дела које су учинили као чланови Високог савета тужилаштва. Шести део УСТАВНИ СУД Положај

Propose a change

Члан 166.

Члан 166. Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће. Надлежност

Propose a change

Члан 167.

Члан 167. Уставни суд одлучује о: 1. сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, 2. сагласности потврђених међународних уговора са Уставом, 3. сагласности других општих аката са законом, 4. сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе са Уставом и законом, 5. сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са Уставом и законом. Уставни суд: 1. решава сукоб надлежности између судова и других државних органа, 2. решава сукоб надлежности између републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе, 3. решава сукоб надлежности између покрајинских органа и органа јединица локалне самоуправе, 4. решава сукоб надлежности између органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе, 5. одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова, 6. врши и друге послове одређене Уставом и законом. Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана. Уставни суд обавља и друге послове предвиђене Уставом. Оцена уставности и законитости

Propose a change

Члан 168.

Члан 168. Поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену државни органи, органи територијалне аутономије или локалне самоуправе, као и најмање 25 народних посланика. Поступак може покренути и сам Уставни суд. Свако правно или физичко лице има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости. Закон или други општи акт који није сагласан Уставу или закону престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у службеном гласилу. Уставни суд може, до доношења коначне одлуке и под условима одређеним законом, обуставити извршење појединачног акта или радње предузете на основу закона или другог општег акта чију уставност или законитост оцењује. Уставни суд може оценити сагласност закона и других општих аката са Уставом, општих аката са законом и по престанку њиховог важења, ако је поступак оцене уставности покренут најкасније у року од шест месеци од престанка њиховог важења. Оцена уставности закона пре његовог ступања на снагу

Propose a change

Члан 169.

Члан 169. На захтев најмање једне трећине народних посланика, Уставни суд је дужан да у року од седам дана оцени уставност закона који је изгласан, а указом још није проглашен. Ако закон буде проглашен пре доношења одлуке о уставности, Уставни суд ће наставити да поступа према захтеву, у складу са редовним поступком за оцену уставности закона. Ако Уставни суд донесе одлуку о неуставности закона пре његовог проглашења, ова одлука ће ступити на снагу даном проглашења закона. Поступак за оцену уставности не може бити покренут против закона чија је усклађеност са Уставом утврђена пре његовог ступања на снагу. Уставна жалба

Propose a change

Члан 170.

Члан 170. Уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Обезбеђење извршења одлуке

Propose a change

Члан 171.

Члан 171. Свако је дужан да поштује и извршава одлуку Уставног суда. Уставни суд својом одлуком уређује начин њеног извршења, када је то потребно. Извршење одлука Уставног суда уређује се законом. Састав Уставног суда. Избор и именовање судија Уставног суда

Propose a change

Члан 172.

Члан 172. Уставни суд чини 15 судија који се бирају и именују на девет година. Пет судија Уставног суда бира Народна скупштина, пет именује председник Републике, а пет општа седница Врховног касационог суда Србије. Народна скупштина бира пет судија Уставног суда између 10 кандидата које предложи председник Републике, председник Републике именује пет судија Уставног суда између 10 кандидата које предложи Народна скупштина, а општа седница Врховног касационог суда именује пет судија између 10 кандидата које на заједничкој седници предложе Високи савет судства и Државно веће тужилаца. Са сваке од предложених листа кандидата један од изабраних кандидата мора бити са територије аутономних покрајина. Судија Уставног суда се бира и именује међу истакнутим правницима са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци. Једно лице може бити бирано или именовано за судију Уставног суда највише два пута. Судије Уставног суда из свог састава бирају председника на период од три године, тајним гласањем. Сукоб интереса. Имунитет

Propose a change

Члан 173.

Члан 173. Судија Уставног суда не може вршити другу јавну или професионалну функцију нити посао, изузев професуре на правном факултету у Републици Србији, у складу са законом. Судија Уставног суда ужива имунитет као народни посланик. О његовом имунитету одлучује Уставни суд. Престанак дужности судије Уставног суда

Propose a change

Члан 174.

Члан 174. Судији Уставног суда дужност престаје истеком времена на које је изабран или именован, на његов захтев, кад напуни законом прописане опште услове за старосну пензију или разрешењем. Судија Уставног суда разрешава се ако повреди забрану сукоба интереса, трајно изгуби радну способност за дужност судије Уставног суда, буде осуђен на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда. О престанку дужности судије, на захтев овлашћених предлагача за избор, односно именовање за избор судије Уставног суда, одлучује Народна Скупштина. Иницијативу за покретање поступка за разрешење може да поднесе Уставни суд. Начин одлучивања у Уставном суду. Закон о Уставном суду

Propose a change

Члан 175.

Члан 175. Уставни суд одлуке доноси већином гласова свих судија Уставног суда. Одлуку да самостално покрене поступак за оцену уставности или законитости Уставни суд доноси двотрећинском већином гласова свих судија. Уређење Уставног суда и поступак пред Уставним судом и правно дејство његових одлука, уређују се законом. Седми део ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ 1. Покрајинска аутономија и локална самоуправа Појам

Propose a change

Члан 176.

Члан 176. Грађани имају право на покрајинску аутономију и локалну самоуправу, које остварују непосредно или преко својих слободно изабраних представника. Аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе имају статус правних лица. Разграничење надлежности

Propose a change

Члан 177.

Члан 177. Јединице локалне самоуправе надлежне су у питањима која се, на сврсисходан начин, могу остваривати унутар јединице локалне самоуправе, а аутономне покрајине у питањима која се, на сврсисходан начин, могу остваривати унутар аутономне покрајине, у којима није надлежна Република Србија. Која су питања од републичког, покрајинског и локалног значаја одређује се законом. Поверавање надлежности

Propose a change

Члан 178.

Члан 178. Република Србија може законом поверити аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе поједина питања из своје надлежности. Аутономна покрајина може одлуком поверити јединицама локалне самоуправе поједина питања из своје надлежности. Средства за вршење поверених надлежности обезбеђује Република Србија или аутономна покрајина, зависно од тога ко је поверио надлежности. Права и обавезе аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе и овлашћења Републике Србије и аутономних покрајина у надзору над вршењем поверених надлежности уређују се законом. Право на самостално уређивање органа

Propose a change

Члан 179.

Члан 179. Аутономне покрајине, у складу са Уставом и статутом аутономне покрајине, а јединице локалне самоуправе, у складу са Уставом и законом, самостално прописују уређење и надлежност својих органа и јавних служби. Скупштина аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Propose a change

Члан 180.

Члан 180. Скупштина је највиши орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Скупштину аутономне покрајине чине посланици, а скупштину јединице локалне самоуправе одборници. Посланици и одборници бирају се на период од четири године, на непосредним изборима тајним гласањем, и то посланици у складу са одлуком скупштине аутономне покрајине, а одборници, у складу са законом. У аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у којима живи становништво мешовитог националног састава, омогућује се сразмерна заступљеност националних мањина у скупштинама, у складу са законом. Сарадња аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе

Propose a change

Члан 181.

Члан 181. Аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе сарађују са одговарајућим територијалним заједницама и јединицама локалне самоуправе других држава, у оквиру спољне политике Републике Србије, уз поштовање територијалног јединства и правног поретка Републике Србије. 2. Аутономне покрајине Појам, оснивање и територија аутономне покрајине

Propose a change

Члан 182.

Члан 182. Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију. Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава. Нове аутономне покрајине могу се оснивати, а већ основане укидати или спајати по поступку предвиђеном за промену Устава. Предлог за оснивање нових или укидање, односно спајање постојећих аутономних покрајина утврђују грађани на референдуму, у складу са законом. Територија аутономних покрајина и услови под којима се може променити граница између аутономних покрајина одређује се законом. Територија аутономних покрајина не може се мењати без сагласности њених грађана изражене на референдуму, у складу са законом. Надлежност аутономних покрајина

Propose a change

Члан 183.

Члан 183. Аутономне покрајине, у складу са Уставом и својим статутом, уређују надлежност, избор, организацију и рад органа и служби које оснивају. Аутономне покрајине, у складу са законом, уређују питања од покрајинског значаја у области: 1. просторног планирања и развоја, 2. пољопривреде, водопривреде, шумарства, лова, риболова, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, заштите животне средине, индустрије и занатства, друмског, речног и железничког саобраћаја и уређивања путева, приређивања сајмова и других привредних манифестација, 3. просвете, спорта, културе, здравствене и социјалне заштите и јавног информисања на покрајинском нивоу. Аутономне покрајине се старају о остваривању људских и мањинских права, у складу са законом. Аутономне покрајине утврђују симболе покрајине и начин њиховог коришћења. Аутономне покрајине управљају покрајинском имовином на начин предвиђен законом. Аутономне покрајине, у складу са Уставом и законом, имају изворне приходе, обезбеђују средства јединицама локалне самоуправе за обављање поверених послова, доносе свој буџет и завршни рачун. Финансијска аутономија аутономних покрајина

Propose a change

Члан 184.

Члан 184. Аутономна покрајина има изворне приходе којима финансира своје надлежности. Врсте и висина изворних прихода аутономних покрајина одређују се законом. Законом се одређује учешће аутономних покрајина у делу прихода Републике Србије. Буџет Аутономне покрајине Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије, с тим што се три седмине од буџета Аутономне покрајине Војводине користи за финансирање капиталних расхода. Правни акти аутономне покрајине

Propose a change

Члан 185.

Члан 185. Највиши правни акт аутономне покрајине је статут. Статут аутономне покрајине доноси њена скупштина, уз претходну сагласност Народне скупштине. О питањима из своје надлежности аутономна покрајина доноси одлуке и друга општа акта. Надзор над радом органа аутономне покрајине

Propose a change

Члан 186.

Члан 186. Влада може пред Уставним судом покренути поступак за оцену уставности или законитости одлуке аутономне покрајине, пре њеног ступања на снагу. У том случају, Уставни суд може, до доношења своје одлуке, одложити ступање на снагу оспорене одлуке аутономне покрајине. Заштита покрајинске аутономије

Propose a change

Члан 187.

Члан 187. Орган одређен статутом аутономне покрајине има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежност аутономне покрајине. Орган одређен статутом аутономне покрајине може покренути поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије или општег акта јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију. 3. Локална самоуправа Основне одредбе

Propose a change

Члан 188.

Члан 188. Јединице локалне самоуправе су општине, градови и град Београд. Територија и седиште јединице локалне самоуправе одређује се законом. Оснивању, укидању и промени територије јединице локалне самоуправе претходи референдум на територији те јединице локалне самоуправе. Послови јединице локалне самоуправе финансирају се из изворних прихода јединице локалне самоуправе, буџета Републике Србије, у складу са законом, и буџета аутономне покрајине, када је аутономна покрајина поверила јединицама локалне самоуправе обављање послова из своје надлежности, у складу са одлуком скупштине аутономне покрајине. Положај јединица локалне самоуправе

Propose a change

Члан 189.

Члан 189. Општине се оснивају и укидају законом. Град се оснива законом, у складу са критеријумима предвиђеним законом којим се уређује локална самоуправа. Град има надлежности које су Уставом поверене општини, а законом му се могу поверити и друге надлежности. Статутом града може се предвидети да се на територији града образују две или више градских општина. Статутом града се уређују послови из надлежности града које врше градске општине. Положај града Београда, главног града Републике Србије, уређује се законом о главном граду и статутом града Београда. Град Београд има надлежности које су Уставом и законом поверене општини и граду, а законом о главном граду могу му се поверити и друге надлежности. Надлежност општине

Propose a change

Члан 190.

Члан 190. Општина, преко својих органа, у складу са законом: 1. уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатности; 2. уређује и обезбеђује коришћење грађевинског земљишта и пословног простора; 3. стара се о изградњи, реконструкцији, одржавању и коришћењу локалних путева и улица и других јавних објеката од општинског значаја; уређује и обезбеђује локални превоз; 4. стара се о задовољавању потреба грађана у области просвете, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе; 5. стара се о развоју и унапређењу туризма, занатства, угоститељства и трговине; 6. стара се о заштити животне средине, заштити од елементарних и других непогода; заштити културних добара од значаја за општину; 7. заштити, унапређењу и коришћењу пољопривредног земљишта; 8. обавља и друге послове одређене законом. Општина самостално, у складу са законом, доноси свој буџет и завршни рачун, урбанистички план и програм развоја општине, утврђује симболе општине и њихову употребу. Општина се стара о остваривању, заштити и унапређењу људских и мањинских права, као и о јавном информисању у општини. Општина самостално управља општинском имовином, у складу са законом. Општина, у складу са законом, прописује прекршаје за повреде општинских прописа. Правни акти и органи општине

Propose a change

Члан 191.

Члан 191. Највиши правни акт општине је статут. Статут доноси скупштина општине. Скупштина општине доноси опште акте из своје надлежности, усваја буџет и завршни рачун општине, доноси план развоја и просторни план општине, расписује општински референдум и врши друге послове одређене законом и статутом. Органи општине су скупштина општине и други органи одређени статутом, у складу са законом. Скупштина општине одлучује о избору извршних органа општине, у складу са законом и статутом. Избор извршних органа града и града Београда уређује се законом. Надзор над радом општине

Propose a change

Члан 192.

Члан 192. Влада је дужна да обустави од извршења општи акт општине за који сматра да није сагласан Уставу или закону и да у року од пет дана покрене поступак за оцењивање његове уставности или законитости. Влада може, под условима одређеним законом, распустити скупштину општине. Истовремено са распуштањем скупштине општине, Влада именује привремени орган који обавља послове из надлежности скупштине, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине општине. Заштита локалне самоуправе

Propose a change

Члан 193.

Члан 193. Орган одређен статутом општине има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности општине. Орган одређен статутом општине може да покрене поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије или аутономне покрајине којим се повређује право на локалну самоуправу. Осми део УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ Хијерархија домаћих и међународних општих правних аката

Propose a change

Члан 194.

Члан 194. Правни поредак Републике Србије је јединствен. Устав је највиши правни акт Републике Србије. Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом. Потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део су правног поретка Републике Србије. Потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом. Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права. Хијерархија домаћих општих правних аката

Propose a change

Члан 195.

Члан 195. Сви подзаконски општи акти Републике Србије, општи акти организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити сагласни закону. Статути, одлуке и сви други општи акти аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе морају бити сагласни са законом. Сви општи акти аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе морају бити сагласни њиховим статутима. Објављивање закона и других општих аката

Propose a change

Члан 196.

Члан 196. Закони и сви други општи акти, објављују се пре ступања на снагу. Устав, закони и подзаконски општи акти Републике Србије објављују се у републичком службеном гласилу, а статути, одлуке и други општи акти аутономних покрајина, објављују се у покрајинском службеном гласилу. Статути и општи акти јединица локалне самоуправе, објављују се у локалним службеним гласилима. Закони и други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања и могу да ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења. Забрана повратног дејства закона и других општих аката

Propose a change

Члан 197.

Члан 197. Закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство. Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона. Одредба кривичног закона може имати повратно дејство само ако је блажа за учиниоца кривичног дела. Законитост управе

Propose a change

Члан 198.

Члан 198. Појединачни акти и радње државних органа, организација којима су поверена јавна овлашћења, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, морају бити засновани на закону. Законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита. Језик поступка

Propose a change

Члан 199.

Члан 199. Свако има право да користи свој језик у поступку пред судом, другим државним органом или организацијом која врши јавна овлашћења, када се решава о његовом праву или обавези. Незнање језика на коме се поступак води не сме бити сметња за остваривање и заштиту људских и мањинских права. Ванредно стање

Propose a change

← Find another law