Solon does not know this law's official route yet. The proposal is recorded all the same, and the route appears here once its source is added.
207 provisions
Члан 120.
Члан 120.
Када је председник Републике спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је биран, замењује га председник Народне скупштине.
Председник Народне скупштине може да замењује председника Републике најдуже три месеца.
Изборе за председника Републике председник Народне Скупштине је обавезан да распише тако да се одрже најкасније три месеца од настанка спречености председника Републике односно престанка мандата на који је биран.
Закон о председнику Републике
Члан 123.
Влада:
1. утврђује и води политику,
2. извршава законе и друге опште акте Народне скупштине,
3. доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона,
4. предлаже Народној скупштини законе и друге опште акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач,
5. усмерава и усклађује рад органа државне управе и врши надзор над њиховим радом,
6. врши и друге послове одређене Уставом и законом.
Одговорност Владе
Члан 124.
Влада је одговорна Народној скупштини за политику Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе.
Председник Владе и чланови Владе
Члан 125.
Владу чине председник Владе, један или више потпредседника и министри.
Председник Владе води и усмерава рад Владе, стара се о уједначеном политичком деловању Владе, усклађује рад чланова Владе и представља Владу.
Министри су за свој рад и за стање у области из делокруга министарства одговорни председнику Владе, Влади и Народној скупштини.
Неспојивост функција
Члан 126.
Члан Владе не може бити народни посланик у Народној скупштини, посланик у скупштини аутономне покрајине и одборник у скупштини јединице локалне самоуправе, нити члан извршног већа аутономне покрајине или извршног органа јединице локалне самоуправе.
Законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси у сукобу са положајем члана Владе.
Избор Владе
Члан 127.
Кандидата за председника Владе Народној скупштини предлаже председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.
Кандидат за председника Владе Народној скупштини износи програм Владе и предлаже њен састав.
Народна скупштина истовремено гласа о програму Владе и избору председника и чланова Владе.
Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.
Почетак и престанак мандата Владе и чланова Владе
Члан 128.
Мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала.
Мандат Владе почиње да тече даном полагања заклетве пред Народном скупштином.
Мандат Владе престаје пре истека времена на које је изабрана, изгласавањем неповерења, распуштањем Народне скупштине, оставком председника Владе и у другим случајевима утврђеним Уставом.
Влада којој је престао мандат може да врши само послове одређене законом, до избора нове Владе.
Влада којој је престао мандат не може да предложи распуштање Народне скупштине.
Члану Владе мандат престаје пре истека времена на које је изабран, констатовањем оставке, изгласавањем неповерења у Народној скупштини и разрешењем од стране Народне скупштине, на предлог председника Владе.
Интерпелација
Члан 129.
Најмање 50 народних посланика може поднети интерпелацију у вези са радом Владе или појединог члана Владе.
Влада је дужна да одговори на интерпелацију у року од 30 дана.
Народна скупштина расправља и гласа о одговору који су на интерпелацију поднели Влада или члан Владе коме је интерпелација упућена.
Изгласавањем прихватања одговора Народна скупштина наставља да ради по усвојеном дневном реду.
Ако Народна скупштина гласањем не прихвати одговор Владе или члана Владе, приступиће се гласању о неповерењу Влади или члану Владе, уколико претходно, по неприхватању одговора на интерпелацију, председник Владе, односно члан Владе не поднесе оставку.
О питању које је било предмет интерпелације не може се поново расправљати пре истека рока од 90 дана.
Гласање о неповерењу Влади или члану Владе
Члан 130.
Гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе може затражити најмање 60 народних посланика.
Предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе Народна скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније пет дана по подношењу предлога. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу.
Народна скупштина је прихватила предлог за изгласавање неповерења Влади или члану Владе ако је за њега гласало више од половине од свих народних посланика.
Ако Народна скупштина изгласа неповерење Влади, председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.
Ако Народна скупштина изгласа неповерење члану Владе, председник Владе је дужан да покрене поступак за избор новог члана Владе, у складу са законом.
Ако Влади или члану Владе не буде изгласано неповерење, потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана.
Гласање о поверењу Влади
Члан 131.
Влада може затражити гласање о свом поверењу.
Предлог за гласање о поверењу Влади може се, на захтев Владе, разматрати и на седници Народне скупштине која је у току, а ако Влада није поднела такав захтев, предлог се разматра на првој наредној седници, а најраније пет дана од његовог подношења. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу.
Народна скупштина је прихватила предлог за изгласавање поверења Влади ако је за њега гласало више од половине од свих народних посланика.
Ако Народна скупштина не изгласа поверење Влади, Влади престаје мандат, а председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана неизгласавања поверења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.
Оставка председника Владе
Члан 132.
Председник Владе може поднети оставку Народној скупштини.
Председник Владе оставку подноси председнику Народне скупштине и истовремено о њој обавештава председника Републике и јавност.
Народна скупштина на првој наредној седници констатује оставку председника Владе.
Влади престаје мандат даном констатације оставке председника Владе.
Када Народна скупштина констатује оставку председника Владе, председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана констатације оставке председника Владе, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.
Оставка и разрешење члана Владе
Члан 133.
Члан Владе може поднети оставку председнику Владе.
Председник Владе доставља оставку члана Владе председнику Народне скупштине, а Народна скупштина на првој наредној седници констатује оставку.
Председник Владе може предложити Народној скупштини разрешење појединог члана Владе.
Народна скупштина разматра и гласа о предлогу за разрешење члана Владе на првој наредној седници.
Одлука о разрешењу члана Владе донета је ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика.
Члану Владе који је поднео оставку мандат престаје даном констатације оставке, а члану Владе који је разрешен, даном доношења одлуке о разрешењу.
Положај и овлашћења члана Владе који је поднео оставку или у односу на кога је поднет предлог за разрешење, до престанка мандата, уређују се законом.
Председник Владе је дужан да по престанку мандата члана Владе због подношења оставке или разрешења, у складу са законом, покрене поступак за избор новог члана Владе.
Имунитет председника и члана Владе
Члан 134.
Председник Владе и члан Владе не одговарају за мишљење изнето на седници Владе или Народне скупштине, или за гласање на седници Владе.
Председник и члан Владе уживају имунитет као народни посланик. О имунитету председника и члана Владе, одлучује Влада.
Закон о Влади
Члан 136.
Државна управа је самостална, везана Уставом и законом, а за свој рад одговорна је Влади.
Послове државне управе обављају министарства и други органи државне управе одређени законом.
Послови државне управе и број министарстава одређују се законом.
Унутрашње уређење министарстава и других органа државне управе и организација прописује Влада.
Поверавање јавних овлашћења и јавне службе
Члан 137.
У интересу ефикаснијег и рационалнијег остваривања права и обавеза грађана и задовољавања њихових потреба од непосредног интереса за живот и рад, законом се може поверити обављање одређених послова из надлежности Републике Србије аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.
Поједина јавна овлашћења се могу законом поверити и предузећима, установама, организацијама и појединцима.
Јавна овлашћења се могу законом поверити и посебним органима преко којих се остварује регулаторна функција у појединим областима или делатностима.
Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе могу основати јавне службе.
Делатности и послови због којих се оснивају јавне службе, њихово уређење и рад прописује се законом.
5. Заштитник грађана
Члан 138.
Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.
Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.
Заштитника грађана бира и разрешава Народна скупштина, у складу са Уставом и законом.
Заштитник грађана за свој рад одговара Народној скупштини.
Заштитник грађана ужива имунитет као народни посланик. О имунитету заштитника грађана одлучује Народна скупштина.
О Заштитнику грађана доноси се закон.
6. Војска Србије
Надлежност
Члан 139.
Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.
Употреба Војске Србије ван граница
Члан 142.
Судска власт припада судовима који су независни.
Cудска власт је јединствена на територији Републике Србије.
Судске одлуке се доносе у име народа.
Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку, као и Уставни суд у поступку по уставној жалби.
Помиловањем или амнестијом изречена казна може се, без судске одлуке, опростити у целини или делимично.
Расправљање пред судом је јавно, а јавност се може искључити у складу са Уставом.
Законом се може прописати да поред судија суде и судије поротници.
Уређење судова
Члан 143.
Оснивање, укидање, врсте, надлежност, подручја и седишта судова, састав суда и поступак пред судовима уређују се законом.
Највиши суд у Републици Србији је Врховни суд.
Забрањено је оснивање преких, привремених или ванредних судова.
Независност судија
Члан 144.
Судија је независан и суди на основу Устава, потврђених међународних уговора, закона, општеприхваћених правила међународног права и других општих аката, донетих у складу са законом.
Забрањен је сваки непримерен утицај на судију у вршењу судијске функције.
Услови за избор судија
Члан 146.
Судијска функција је стална.
Судијска функција траје од избора за судију док судија не наврши радни век.
Судији престаје функција пре навршења радног века: ако сам то затражи, ако трајно изгуби радну способност за вршење судијске функције, ако му престане држављанство Републике Србије или ако буде разрешен.
Судија се разрешава ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или ако је у дисциплинском поступку утврђено да је учинио тежак дисциплински прекршај који, према оцени Високог савета судства, озбиљно штети угледу судијске функције или поверењу јавности у судове.
Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства.
Против одлуке Високог савета судства о престанку функције судија има право на жалбу Уставном суду, која искључује право на уставну жалбу.
Непреместивост судија
Члан 147.
Судија има право да судијску функцију врши у суду у који је изабран и само уз своју сагласност може бити трајно премештен или привремено упућен у други суд, осим у случају предвиђеном Уставом.
У случају укидања суда, судија се премешта у суд који преузима надлежност укинутог суда.
У случају укидања претежног дела надлежности суда, судија може изузетно без своје сагласности бити трајно премештен или привремено упућен у други суд истог степена који је преузео претежни део надлежности.
Судија који је трајно премештен или привремено упућен у други суд има право да задржи плату коју је имао у суду из којег је премештен или упућен, ако је она повољнија по њега.
Суду је укинут претежни део надлежности ако је услед промене стварне надлежности суда, оснивања новог суда или другог законом предвиђеног случаја смањен потребан број судија у суду.
Против одлуке о трајном премештају или привременом упућивању судија има право на жалбу Уставном суду, која искључује право на уставну жалбу.
Имунитет и неспојивост
Члан 148.
Судија не може бити позван на одговорност за мишљење дато у вези са вршењем судијске функције и за гласање приликом доношења судске одлуке, изузев ако учини кривично дело кршење закона од стране судије или јавног тужиоца.
Судија не може без одобрења Високог савета судства бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вршењу судијске функције.
Законом се уређује које су функције, послови или приватни интереси неспојиви са функцијом судије и судије поротника.
Забрањено је политичко деловање судија.
Председник Врховног суда и председници судова
Члан 149.
Председника Врховног суда бира Високи савет судства, по прибављеном мишљењу опште седнице Врховног суда, на пет година.
Исто лице не може бити поново бирано за председника Врховног суда.
Председнике осталих судова бира Високи савет судства, на пет година.
Високи савет судства
Надлежност Високог савета судства
Члан 150.
Високи савет судства је независан државни орган који обезбеђује и јемчи независност судова, судија, председника судова и судија поротника.
Високи савет судства бира судије и судије поротнике и одлучује о престанку њихове функције, бира председника Врховног суда и председнике осталих судова и одлучује о престанку њихове функције, одлучује о премештају и упућивању судија, одређује потребан број судија и судија поротника, одлучује о другим питањима положаја судија, председника судова и судија поротника и врши друге надлежности одређене Уставом и законом.
Састав Високог савета судства
Члан 151.
Високи савет судства чини 11 чланова: шест судија које бирају судије, четири истакнута правника које бира Народна скупштина и председник Врховног суда.
Избор чланова Високог савета судства из реда судија уређује се законом.
Приликом избора судија у Високи савет судства води се рачуна о најширој представљености судија.
Народна скупштина бира чланове Високог савета судства међу истакнутим правницима са најмање десет година искуства у правној струци, од осам кандидата које предложи надлежни одбор Народне скупштине, после јавног конкурса, гласовима две трећине свих народних посланика, у складу са законом.
Ако Народна скупштина не изабере сва четири члана у року одређеном законом, преостале чланове после истека законом одређеног рока између свих кандидата који испуњавају услове за избор бира комисија коју чине председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, Врховни јавни тужилац и Заштитник грађана, већином гласова.
Председници судова не могу бити бирани у Високи савет судства.
Члан Високог савета судства којег је изабрала Народна скупштина мора бити достојан те функције.
Члан Високог савета судства којег је изабрала Народна скупштина не може бити члан политичке странке.
Остали услови за избор и неспојивост са функцијом члана Високог савета судства којег бира Народна скупштина уређују се законом.
Mандат чланова Високог савета судства и председник и потпредседник Високог савета судства
Члан 152.
Члан Високог савета судства бира се на пет година.
Исто лице не може бити поново бирано у Високи савет судства.
Високи савет судства има председника и потпредседника. Председника Високог савета судства бира Високи савет судства међу члановима који су судије, а потпредседника међу члановима које бира Народна скупштина, на пет година. За председника Високог савета судства не може бити изабран председник Врховног суда.
Пре истека времена на које је изабран, члану Високог савета судства престаје мандат ако сам то затражи или ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци. Члану који је судија престаје мандат и с престанком функције судије, а члану који није судија – и ако трајно изгуби радну способност за вршење функције члана Високог савета судства.
Одлуку о престанку мандата члана Високог савета судства доноси Високи савет судства. Против одлуке дозвољена је жалба Уставном суду, која искључује право на уставну жалбу.
Правно средство против одлуке Високог савета судства
Члан 153.
Против одлуке Високог савета судства дозвољена је жалба Уставном суду, у случајевима прописаним Уставом и законом. Изјављена жалба Уставном суду искључује право на подношење уставне жалбе.
Имунитет чланова Високог савета судства
Члан 154.
Чланови Високог савета судства не могу бити позвани на одговорност за мишљење дато у вези са вршењем функције члана Високог савета судства и за гласање приликом доношења одлука Високог савета судства.
Чланови Високог савета судства не могу без одобрења Високог савета судства бити лишени слободе у поступку покренутом због кривичног дела које су учинили као чланови Високог савета судства.
8. Јавна тужилаштва
Положај
Члан 155.
Јавно тужилаштво је јединствен и самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и врши друге надлежности којима се штити јавни интерес одређен законом.
Јавно тужилаштвo врши своје надлежности на основу Устава, потврђених међународних уговора, закона, општеприхваћених правила међународног права и других општих аката, донетих у складу са законом.
Нико изван јавног тужилаштва не може утицати на јавно тужилаштво и носиоце јавнотужилачке функције у поступању и одлучивању у поједином предмету.
Оснивање, укидање, организација и надлежност јавног тужилаштва уређују се законом.
Највише јавно тужилаштво у Републици Србији је Врховно јавно тужилаштво, којим руководи Врховни јавни тужилац.
Функцију јавног тужилаштва врше Врховни јавни тужилац, главни јавни тужиоци и јавни тужиоци.
Врховни јавни тужилац и главни јавни тужилац у руковођењу јавним тужилаштвима имају хијерархијска овлашћења у односу на поступање нижих главних јавних тужилаца и јавних тужилаца у конкретном предмету.
Хијерархијска овлашћења и правна средства против њих ближе се уређују законом.
Одговорност
Члан 156.
Врховни јавни тужилац одговара за рад јавног тужилаштва и свој рад Народној скупштини. Врховни јавни тужилац није одговоран Народној скупштини за поступање у поједином предмету.
Главни јавни тужилац одговара за рад јавног тужилаштва и за свој рад Врховном јавном тужиоцу и непосредно вишем главном јавном тужиоцу, у складу са законом.
Јавни тужиоци одговарају за свој рад главном јавном тужиоцу, у складу са законом.
Обавезна упутства за поступање главног јавног тужиоца и јавних тужилаца
Члан 157.
Врховни јавни тужилац издаје општа обавезна упутства за поступање свих главних јавних тужилаца ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању.
Непосредно виши главни јавни тужилац може издати нижем главном јавном тужиоцу обавезно упутство за поступање у поједином предмету ако постоји сумња у ефикасност или законитост његовог поступања. Врховни јавни тужилац може такво упутство издати сваком главном јавном тужиоцу.
Главни јавни тужилац може јавном тужиоцу издати обавезно упутство за рад и поступање.
Главни јавни тужилац и јавни тужилац дужни су да поступају по обавезном упутству.
Нижи главни јавни тужилац или јавни тужилац који сматра да је обавезно упутство незаконито или неосновано има право на приговор, у складу са законом.
Избор и престанак функције Врховнoг јавног тужиоца и главног јавног тужиоца
Члан 158.
Врховног јавног тужиоца бира Народна скупштина, на шест година, на предлог Високог савета тужилаштва после јавног конкурса, гласовима три петине свих народних посланика, у складу са законом.
Високи савет тужилаштва предлаже Народној скупштини једног кандидата за Врховног јавног тужиоца.
Ако Народна скупштина не изабере Врховног јавног тужиоца у року, после истека наредних десет дана, њега бира, између свих кандидата који испуњавају услове за избор, комисија коју чине председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, Врховни јавни тужилац и Заштитник грађана, већином гласова.
Исто лице не може бити поново бирано за Врховног јавног тужиоца.
Главног јавног тужиоца бира Високи савет тужилаштва, на шест година.
Пре истека времена на које је изабран Врховном јавном тужиоцу и главном јавном тужиоцу престаје функција: ако то сам затражи, ако буде укинуто јавно тужилаштво, ако трајно изгуби радну способност за вршење функције главног јавног тужиоца, ако му престане држављанство Републике Србије или ако буде разрешен.
Врховни јавни тужилац и главни јавни тужилац се разрешавају ако буду осуђени за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или ако наступи неки од законом предвиђених разлога за разрешење.
Против одлуке Високог савета тужилаштва о престанку функције главни јавни тужилац има право на жалбу Уставном суду, која искључује право на уставну жалбу.
Врховни јавни тужилац и главни јавни тужилац којима престане функција остају на функцији јавног тужиоца, у складу са законом.
Услови за избор главног јавног тужиоца и јавног тужиоца